недеља, 29 септембар 2013
  • 29.09.2013. Жарко Лековић, Дан

Историографији подарио душу

„Црна Гора у књигама историографским”, академик Зоран Лакић, Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, 2012.

Коначно је пред читаоцима нова књига академика Зорана Лакића, свакако једна од најобимнијих и рекли бисмо најзначајнијих. То се од овог знаменитог историчара и очекивало, јер он одавно, на част Црне Горе, чини врх југоисториографије. Наслов књиге најављује њен богати садржај. Компонована је на начин како се то ради са књигама о историји научне критике, свакако најтежег вида научног изражавања. На ширем југо-плану то је са пуно успјеха чинио угледни професор београдског Универзитета, на жалост већ помало медијски заборављени проф. др Бранко Петрановић. И данас га одважни историчари слиједе, међу којима је свакако и академик Лакић.

Претходни пасаж наговјештава сву научну сложеност научног задатка пред којим се нашао аутор књиге - Црна Гора у књигама историографским. На врло суптилан начин сугерише научној јавности да је Црна Гора захвална истраживачка тема због богатства историјских токова у свим фазама историјског развитка. На свој уобичајени поетизовани начин, апострофира да је, као таква, заинтересовала и највећа европска поетска пера да кажу како су је видјели и доживјели. Пушкин се, тако, пита: „Черногорци – что такое/ Бонапарта – вопросил?” Одговара му велики енглески пјесник Тенисон: „О најмањи од народа/ Крвави престоле слободе/ Велика Црна Горо!” Зато, још мање чуди податак да Библиографија Црне Горе има преко 30.000 библиографских јединица!

У таквом виђењу Црне Горе, наравно, има и романтизма. Такав је био и развој историјске науке. Како је вријеме одмицало, запажа аутор, историографија је бивала све критичнија. Тај курс и данас траје. То запажа академик Лакић. И тако осваја повјерење читалачке и стручне публике. Он заправо има своју читалачку публику, што је жеља свих професионалних историчара. Његов начин приповиједања заиста плијени. Нема код њега сувопарних текстова, какви су понекад научни текстови. Он им, некако, удахне душу, па живе пуним животом. Као такви доспијевају до читалаца, који су га промовисали у „пјесника међу историчарима”. Било је случајева да су поједини научници имали и супротстављено мишљење, о чему говоре и његове књиге „Историја и историографија” и посебно „Дијалог у историографији”. Сви га, међутим, уважавају. То је особина великих научника.

У једном свом јавном наступ академик Лакић је цитирао архивски докуменат у коме пише да су Црногорци првачили у рату, затим у пјесми, у народним играма, као што су скок у даљ, скок у вис, бацање камена с рамена, што може да звучи као небитан податак. Академик Зоран Лакић то ситуира у карактерну особину, због које је младост Црне Горе и данас европски и свјетски шампион у бројним научним, културним и спортским дисциплинама.
Таквим приступом историјским текстовима који су посвећени Црној Гори аутор чини магистрални искорак у односу на све што је до сада о њој писано. Саопштава суд историчара о догађајима, процесима, па и личностима, о историјским темама, али их наставља и властитим истраживањима. На тај начин он читаоца ставља у активан положај. Никога не ниподаштава, и када га оспорава. Сваки уложени напор је за поштовање. Наравно, то се не односи на „књиге свађалице”. Вјерујемо да ће ова књига изазвати велику знатижељу - научне, стручне и шире читалачке публике.

Књига „Црна Гора у књигама историографским” је структурирана на оригиналан начин, па и у том смислу може бити позитиван примјер. У првом дијелу су осврти на књиге југословенске тематике, у којима Црна Гора заузима запажено мјесто. Приказујући тако волуминозно дјело проф. др Бранка Петрановића „Историја Југославије” Лакић запажа да би све то скупљено на једно мјесто била врло обимна и прегледна историја Црне Горе. У овом дијелу су осврти на књиге академика Влада Стругара, Василија Крестића, Драгољуба Живојиновића, Драгутина Лековића, затим Темпа, Туђмана и читаве плејаде универзитетских професора.

Други дио посвећен је искључиво црногорским историјским темама. Аутори о чијим књигама нам говори академик Лакић чине крем наше историографије. Опет ћемо само поменути неке: академике Бранка Павићевића, Дима Вујовића, Шерба Растодера и, опет, плејаду других, са често међусобно супротстављеним ставовима. Европска и свјетска историјска наука има добар увид у историју Црне Горе, па јој се не може подметати „рог за свијећу”, како би то рекао академик Лакић.

У трећем дијелу књиге налазе се осврти на такозване завичајне теме, што је добро да се подсјетимо заборављених историјских корјена. То је потребно да би се лакше препознала настојања подобних историчара да шминкају историју. Ову групацију поузданих историчара завичајне историје предводи академик Обрен Благојевић. У четвртом одељку књиге обрађене су историјске личности. Аутор упозорава да то није његов избор, већ да је ријеч о личностима које су, просто наметнуле књиге и које аутор критички оцјењује. И тај избор појашњава ауторов став о критичком приказу историјских процеса у Црној Гори у последњих 50 година. Читаоцима ће се допасти и избор докумената, дат у посебном дијелу књиге, која на свој начин употпуњују њене богате садржаје.

Ви сте овде: Home Издвајамо Историографији подарио душу